Milenijalsi pod istraživačkom lupom

///Milenijalsi pod istraživačkom lupom

Milenijalsi pod istraživačkom lupom

O Milenijalsima je napisano mnogo tekstova. Aktuelna su tema širom sveta već izvesno vreme. Postoje krupni razlozi za toliku zainteresovanost za ovu generaciju. Za početak, oni danas čine oko četvrtinu stanovništva na planeti Zemlji. Takav je slučaj i kod nas.
Procenjuje se da je u ovom trenutku svaki treći potrošač na svetu Milenijal. Sada su platežno sposobni i na vrhuncu karijere, ili će biti u narednih 10 godina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Milenijalsi će u 2021. godini činiti 48% radno sposobnog stanovništva.

udeo generacije y (milenijalsi) u radno sposobnom stanovništvu u srbiji

Kao i njihovi prethodnici, Bejbi-bumersi i Generacija X, Milenijalsi imaju neke specifične karakteristike koje je važno uzeti u obzir i u skladu s tim prilagoditi pristup njima – i kao studentima, i kao zaposlenima, i kao potrošačima. Oprobani recepti koji su važili za prethodne generacije, neće dati efekta u radu s Milenijalsima. Moramo saznati šta je baš njima potrebno.
Danas imamo slučajeve u kojima su predstavnici sve ove tri generacije u prilici da svakodnevno zajedno rade i sarađuju. Uskoro će im se pridružiti i predstavnici dolazeće Generacije Z. Ukoliko je, na primer, Generaciji X prioritet nezavisnost i individualizam, a Milenijalsima saradnja i zajedništvo – kako na najbolji način pomiriti ove razlike i ostvariti maksimalni učinak? Da bismo radili na rešenjima, potrebno je prvo locirati potencijalna uska grla. Dakle, dobro upoznati pripadnike ove generacije.

4 generacije zajedno na poslu milenijalsi

Iz brojnih izvora možemo saznati kako su Milenijalsi zahtevni, ambiciozni, obrazovani, da ne poštuju autoritet, da su vešti s tehnikom, da žele sve, sad i odmah. Celoj generaciji se pripisuje isti široki skup osobina. Neki ih hvale, neki ih kude. Pitanje je koliko ih kroz ove tekstove doživljavamo kao realne osobe, koje žive na konkretnoj geografskoj širini i dužini, u određenim socio-ekonomskim uslovima i koliko prostora ostavljamo za njihove međusobne razlike. Kada pogledam oko sebe i razgovaram sa svojim prijateljima – Milenijalsima – primećujem da se mnoge isticane karakteristike na njih ne odnose. Da za nekog važe jedne, a za nekog neke druge. I sama se samo donekle prepoznajem u opisima i delovima izgrađene slike. Posebno važna tema u priči o Milenijalsima je i to koliko se razlikuju oni u Americi, od, na primer, onih u Japanu, a ovi u Japanu od nas u Srbiji.
Razmišljajući o svemu navedenom, mi iz MASMI tima, rešili smo da sprovedemo istraživanje na reprezentativnom uzorku od 1000 naših domaćih Milenijalsa (od 18 do 36 godina), kako bismo ih podrobnije upoznali i otkrili postoje li kod nas različiti tipovi Milenijalsa i koje su to njihove međusobne sličnosti i razlike.
Da se osvrnemo prvo na demografske karakteristike kao kontekst za dalji prikaz. Gledajući opšte nalaze, većina naših Milenijalsa je nižeg srednjeg materijalnog statusa – imaju dovoljno za zadovoljenje osnovnih potreba. Polovina ih živi s roditeljima, što je razumljivo s obzirom na to da imaju između 16 i 36 godina i imajući u vidu praksu na našem podneblju da se nešto kasnije „odleće iz gnezda” nego što je slučaj na Zapadu. Što se tiče obrazovanja, otprilike trećina njih je završila srednju školu i tu stala sa svojim obrazovanjem, trećina ima visoko obrazovanje, a svaki četvrti je student. Oni koji nisu studirali ili su završili studije uglavnom rade, bilo stalni ili honorarni posao. Tri od deset su u braku.

y generacija u Srbiji - milenijalsi

Kada smo utvrdili kontekst, možemo da pređemo na vrednosti i težnje Milenijalsa u Srbiji. Najkraće rečeno, čini se da zaista od života žele sve. S jedne strane, tu su nezavisnost, učenje, razvoj i nova iskustva, s druge stabilan brak, porodica, uspešna karijera i miran život. Sloboda i stabilnost za njih nisu međusobno isključive kategorije. Uspešna karijera ne znači odricanje od privatnog života, kao što ni formiranje porodice ne znači odricanje od individualnog napredovanja.

šta milenijalsi žele od života

Slobodno vreme najviše vole da provode s prijateljima u kućnoj atmosferi, mada su i, bar povremeni, izlasci u kafiće, barove ili klubove neizostavni deo njihovih života. Najviše im prijaju pop, rok i narodna muzika. Kulturni događaji, kao što su izložbe, pozorišne predstave i projekcije filmova u bioskopima su im znatno manje interesantni.
Internet je nešto bez čega se ne može na dnevnoj bazi, bilo da mu pristupaju putem smartfona ili računara. O njihovoj potrebi da budu „u vezi sa svetom” govori i podatak da 86% njih drži svoj mobilni telefon blizu kreveta dok spava. Tri od četiri Milenijalsa svakodnevno pogleda nešto TV, a skoro polovina svakodnevno sluša i radio.

učestalost praćenja medija - milenijalsi

Iako se često o proizvodima i uslugama pre kupovine informišu na sajtovima i stranicama kompanija, najveći uticaj na njihovu odluku o kupovini, pored cene i kvaliteta, imaju preporuke i saveti prijatelja/partnera, sniženja i sopstveno prethodno iskustvo. Čini se da u manjoj meri nego što se inače ističe tragaju na Internetu za iskustvima drugih ljudi s proizvodima i uslugama, a u manjoj meri i dele sopstvena iskustva na društvenim mrežama. Najčešće plaćaju gotovinom. Čak i prilikom kupovine preko Interneta, uglavnom biraju opciju plaćanja pouzećem, što govori o tome da postoji određena bojazan u vezi s bezbednošću onlajn transakcija.

milenijalsi i tehnologija
Kada je u pitanju karijera, naši Milenijalsi preferiraju osnivanje sopstvene firme (56%) u odnosu na rad za poslodavca (27%), a ukoliko bi radili za poslodavca, više bi voleli da rade duže vreme u jednoj firmi (65%), nego da često menjaju posao (17%).
Svi prikazani rezultati odnose se na naš ukupni uzorak Milenijalsa. Detaljnom analizom prikupljenih podataka, otkrili smo 5 različitih tipova (segmenata) Milenijalsa u Srbiji, među kojima postoje značajne razlike po ovim, ali i nekim kriterijumima koje ovom prilikom nismo pominjali. Pokazalo se da Milenijalsi uistinu nisu jedna homogena grupa, što je još jedan korak dalje ka boljem razumevanju ove generacije i adekvatnijem pristupu njenim pripadnicima.

ivana baucal masmi
Ivana Baucal,
Istraživač u kvalitativnom sektoru, MASMI Beograd

Ivana je diplomirani psiholog, pripada generaciji Milenijalsa i deo je MASMI tima godinu dana. Kao istraživač u kvalitativnom sektoru, često je u direktnom kontaktu s potrošačima kroz fokus grupne diskusije i individualne dubinske intervjue. Veruje da joj poznavanje i razumevanje generacijskih razlika među potrošačima pomaže u poslu u svim fazama, od planiranja istraživanja, preko moderacije, do izveštavanja o rezultatima. Segmentacija Milenijalsa kao generacije kojoj se sve više pažnje posvećuje pruža dodatne uvide koji se mogu primeniti u poslu istraživača tržišta.

 

By | 2017-08-04T13:25:06+00:00 22/07/2016|Lab|0 Comments

Leave A Comment