Zašto je za liderstvo u XXI veku presudna emocionalna inteligencija?

///Zašto je za liderstvo u XXI veku presudna emocionalna inteligencija?

Zašto je za liderstvo u XXI veku presudna emocionalna inteligencija?

This post is also available in: enEnglish

Danas želim da vam prenesem svoj uvid u vezi sa emocionalnom inteligencijom: zašto mislim da je dobro koristiti je i zašto bi trebalo da svaki lider ovlada njenim principima. Dosta sam razmišljao o autoritetu i liderstvu, pokušavajući da shvatim zašto je neko dobar lider a neko ne. Za mene, dobar lider ume da upravlja sopstvenim emocijama, pod pritiskom funkcioniše normalno, i ni pod kakvim okolnostima ne gubi predstavu kuda želi da povede svoj tim. Primetio sam, takođe, da stari tip lidera sporo odlazi sa scene, iako se vreme promenilo i ljudi žele nešto novo i drugačije. Kad kažem lider to se odnosi na žene i muškarce lidere.

Često sam bio svedok, što iz ličnog što iz tuđeg iskustva, da čujem i vidim kako stari tip lidera koči razvoj firme i ne dozvoljava zaposlenima da se slobodo izraze. To su uglavnom lideri diskonektovani od emocija, koji osećaju da nešto nije u redu u timu, ali ne znaju šta, niti to komuniciraju. Izvestan broj ovakvih ljudi čak pretpostavlja da postoji neka zavera usmerena protiv njih lično, čime dolazi do stvaranja tabora i novih problema. E sad, kad kažem stari tip lidera, konkretno mislim na osobu koja želi autoritet po svaku cenu, ne razmišljajući kako to suštinski deluje na druge. To je lider koji je fokusiran isključivo na cilj i razmišlja linearno. Njegove glavne veštine najčešće su dominacija, korišćenje položaja moći, emocionalna nedodirljivost, racionalizam, logika i sl. Neki od njih posežu i za emotivnom manipulacijom. Kontrola je, takođe, dobro poznat mehanizam ove vrste lidera. Veštine kao što su emocionalna inteligencija, introspekcija, saosećanje, slušanje, radoznalost i slične, njima su nepoznate. Mnogo im znači održanje sopstvenog imidža pred zaposlenima. To je lider koji će retko priznati da je pogrešio i da nije u pravu.

Zašto mislim da je ovakav tip lidera prevaziđen i kako se u to uklapa emocionalna inteligencija. U suštini, svi smo mi deo jednog zahuktalog tehnološkog i digitalnog progresa i samo je pitanje vremena kada će veštačka inteligencija zameniti mnoga radna mesta. Tamo gde se očekuju određene kognitivne sposobnosti, analize na osnovu prikupljenih podataka, kao i kompleksna predviđanja budućih trendova postaju oblasti u kojima se kompjuteri mnogo bolje snalaze od ljudi. Međutim, oblast van konkurencije, veoma važna za donošenje odluka, upravljanje timovima i sagledavanje šire slike jeste emocionalna inteligencija. Statistike pokazuju da emocionalna inteligencija na svim planovima uspešnosti značajno nadmašuje IQ i presudna je za kvalitet života, kao i za procenu nečije uspešnosti. Kako se neko nosi sa porazima, kako funkcioniše pod pritiskom, koliko dobro ume da radi u timu, kakva je njegova otpornost na stres – to je ono što se očekuje od današnjih lidera. Rekao bih da je lider danas u stvari kouč koji ume da se poveže sa svojim timom, ohrabri ih i pruži lični primer. Njegova pozicija je unutar tima, a ne van njega na nekom zamišljenom pijedestalu.

U vezi sa tim imam odličan primer lidera koji je uspeo da svoju firmu proširi od 80 na 1500 zaposlenih za samo 5 godina. Kako je u tome uspeo? U samom startu, bio je svestan koje mu oblasti idu dobro i gde su mu slabosti. Znao je da se razume u finansije i rukovođenje firmom, ali marketing mu je bio slaba strana. Nije se mešao u ono što ne zna, ali se trudio da nauči. Uvek bi imao dva do tri odlična konsultanta, ali nijednom od njih nije davao prednost. Voleo bi da postavlja različite scenariije da vidi kako bi oni takve situacije rešavali. Nije mnogo pričao, ali je mnogo slušao. Polako bi konfrontirao njihova mišljenja ili bi ih naveo da oni to sami urade. Za to vreme, on bi pažljivo slušao i sa radoznalošću pratio šta se dešava. Iskreno ga je zanimalo mišljenje svakoga. Ne bi požurivao donošenje odluka, niti ubrzavao postavljanje zaključaka. Ostavio bi da stavri odleže i koristio svoju intuiciju. Odluke koje bi se polako ukrčkale, bile su stabilne i uglavnom radile na duge staze.

Sećam se nezgodne situacije u kojoj se prilično dobro snašao. Firma je izgubila svoj premijum brend u koji se dugo i mnogo ulagalo. Zaposleni su očekivali traženje krivca i pribojavali se otkaza. Ništa se od toga nije desilo. Pričao je sa ljudima, prikupljao podatke i pomno analizirao sve informacije do kojih je došao. Nije bilo ishitrenih postupaka, niti poteza. Retrospektivnom analizom došao je do uzroka greške. Nedovljno proverena informacija od strane marketinga odvela je na pogrešan put prodaju i povukla prozvod na dole. Shvatio je ko je, kad i u kojoj tački pogrešio. Sazvao je tim i umesto da sada prozove krivce, on je odlučio da da drugu šansu istom proizvodu. Ohrabrio je tim da prihvati svoju grešku, nauči nešto iz nje i ponovo pokrene sporni proizvod, samo sada kao drugi brend. Ovim potezom on je naveo ljude da prihvate odgovornost za svoje greške i pružio im šansu da to isprave. Snažna poruka koju je poslao i onima koji nisu direktno napravili pogrešku bila je da su upravo ovakve stuacije odlična prilika za učenje i rast. Proizvod je najzad pronašao svoje mesto kao premijum brend čime je greška konačno ispravljena, a tim je izašao iz cele priče osnažem ovim iskustvom.

Za ovakav rasplet zaslužna je bila ne samo vera u tim i njihove sposobnosti, već i određene veštine i tehnike njihovog lidera. Upravo o tim tehnikama, koje presudno utiču na rad i razvoj tima, ću vam nešto detaljnije ispričati u našem sledećem susretu.

 

Viktor,

menadžer iz Novog Sada

By | 2018-03-15T16:57:09+00:00 15/03/2018|Play|0 Comments

Leave A Comment